BI­JE­LO PO­LjE – Ko­nač­no je po­če­la u pu­nom ka­pa­ci­te­tu da funk­ci­o­ni­še Moj­ko­vač­ka uli­ca, ko­ja od ma­gi­stra­le, od­no­sno ne­ka­da­šnjeg sje­di­šta AMD vo­di pre­ma sje­di­štu ov­da­šnje Op­šte bol­ni­ce i na­se­lji­ma Me­da­no­vi­ći, Ba­bi­ća bri­jeg i Ce­ro­vo. Re­kon­struk­ci­ja uli­ce du­ge 500 me­ta­ra tra­ja­la je vi­še od go­di­nu da­na. Oni ko­ji su bi­li pri­mo­ra­ni da idu ovim prav­cem ne­go­do­va­li su i če­sto pro­te­sto­va­li, s ob­zi­rom na pro­ble­me na ko­je su na­i­la­zi­li ka­da su se Moj­ko­vač­kom uli­com kre­ta­li pre­ma Op­štoj bol­ni­ci ili Do­mu za sta­re. Pri­go­va­ra­li su „da se zi­da Ska­dar na Bo­ja­ni vi­še bi se za­vr­šio” ili da će se pri­je iz­gra­di­ti če­ti­ri de­se­ti­ne ki­lo­me­ta­ra pr­ve fa­ze auto­pu­ta ne­go 500 me­ta­ra Moj­ko­vač­ke uli­ce.
Pri­je ne­ko­li­ko da­na ko­nač­no su mu­ke onih ko­ji ži­ve u ovoj uli­ci pre­sta­le.
– Po­sta­vljen je as­falt­ni za­stor ta­ko da ne­sme­ta­no ide­mo pre­ma svo­jim ku­ća­ma. Ovo je bi­lo vi­še pro­sto ne­iz­dr­ži­vo. Mje­se­ci­ma smo se pro­bi­ja­li iz­me­đu ma­ši­na za rad, rad­ni­ka ko­ji su ra­di­li, idu­ći po pra­ši­ni i bla­tu, ne­ri­jet­ko se iz­la­žu­ći opa­sno­sti­ma od iz­vo­đe­nja ra­do­va. Po­seb­no je bi­lo te­ško kad se mo­ra­lo ne­što do­pre­mi­ti do ku­ća, s ob­zi­rom na to da se če­sto uli­com ni­je mo­glo pro­ći, iz­u­zev pje­ške. Naj­te­že je bi­lo za one ko­ji su mo­ra­li sva­kog da­na da idu do gra­da, od­no­sno za­po­sle­ne, ali i za uče­ni­ke osnov­nih i sred­njih ško­la – ka­že Mar­ko Haj­du­ko­vić, mje­šta­nin Me­da­no­vi­ća.
On na­gla­ša­va da ra­do­vi u Moj­ko­vač­koj uli­ci i da­lje tra­ju, ali se bar sa­da mo­že ko­li­ko-to­li­ko nor­mal­no funk­ci­o­ni­sa­ti. Rad­ni­ci ra­de na iz­grad­nji tro­to­ar­ske sta­ze sa obje stra­ne uli­ce, a po­tom tre­ba da pro­ra­di i du­go če­ka­na jav­na ra­svje­ta.
I po­red to­ga što su ži­te­lji Moj­ko­vač­ke uli­ce odah­nu­li, oni ko­ji mo­ra­ju da po­tra­že po­moć Op­šte bol­ni­ce ili po­sje­te ne­kog od svo­jih naj­bli­žih, kao i sta­na­ri Do­ma sta­rih i ne­ko­li­ko udru­že­nja oso­ba sa in­va­li­di­te­tom, ne­go­du­ju i is­ti­ču da je uli­ca pot­pu­no po­gre­šno po­sta­vlje­na.
Po­seb­no im sme­ta ve­li­ka kri­vi­na u bli­zi­ni sta­rog ula­za u Op­štu bol­ni­cu, od­no­sno na di­je­lu skre­ta­nja na su­sjed­nu uli­cu ko­ja vo­di kroz Me­da­no­vi­će.
– Umje­sto da uli­ca ide pra­vo, ka­ko joj i kon­fi­gu­ra­ci­ja te­re­na od­go­va­ra, ne­ko ju je pot­pu­no bez po­tre­be is­kri­vio i stvo­rio za­si­gur­no uče­sni­ci­ma u sa­o­bra­ća­ju do­dat­ne ne­vo­lje – ne­go­du­ju mje­šta­ni.
Kao po­se­ban pro­blem, za­po­sle­ni u Op­štoj bol­ni­ci,od­no­sno vo­za­či ko­la hit­ne po­mo­ći, is­ti­ču to što pra­vo pr­ven­stva pro­la­za sa­da ima­ju oni ko­ji do­la­ze iz uli­ce ko­ja do­la­zi iz Me­da­no­vi­ća, Ba­bi­ća bri­je­ga i Ce­ro­va.
– Ta uli­ca je str­ma, a uz to vas još na ula­sku u Moj­ko­vač­ku uli­cu če­ka kri­vi­na, pa zi­mus ka­da bu­de sni­je­ga bi­će do­sta pro­ble­ma. Ka­da je hi­tan slu­čaj, od­no­sno kad se vo­zi pa­ci­jent u bol­ni­cu ili u hit­nu ili se vra­ća oda­tle, i upu­ću­je pre­ma Pod­go­ri­ci ili ne­koj dru­goj zdrav­stve­noj ust­no­vi, tu ne­ma pr­ven­stva pro­la­za. Mo­ra se če­ka­ti da pr­vo pr­o­đu oni ko­ji do­la­ze iz su­jed­ne uli­ce. Pro­sto ne­shva­tlji­vo da uli­ca ko­ja ide pre­ma bol­ni­ci i hit­noj slu­žbi ne­ma pot­pu­ni pri­o­ri­tet. Ipak su zdra­vlje i ži­vo­ti lju­di naj­pre­či. To se na ovom pri­mje­ru ne mo­že re­ći – tvr­di Sa­va Ni­ša­vić, naj­sta­ri­ji vo­zač Hit­ne po­mo­ći.M.N.